Preduzetništvo

• Reč preduzetnik označava preduzetnog čoveka koji pokušava da ostvari svoje poslovne ideje.
• Preduzetnici su oni ljudi koji poseduju sposobnost da vide šansu u okruženju i da je iskoriste.
• Ideje se uvek oslanjaju na značajno i detaljno, po pravilu iz prve ruke, poznavanje neke industrije i tržišta, potreba kupaca, tehnologije, načina prodaje i distribucije.

• U osnovi tih ideja je čvrsto verovanje u postojanje tržišne prilike koja je neiskorišćena
• Svim preduzetnicima je zajednička strast; Strast prema onome što rade, strast prema svojim tržišnim idejama i ogromna želja da ih ostvare.
• Ta strast im pomaže da svesno prihvate visok nivo ličnog, profesionalnog i finansijskog rizika koji je neophodan za ostvarenje te tržišne prilike

• Nisu svi vlasnici malih firmi preduzetnici, ukoliko su voljni da vode posao koji se neće razvijati.
• Preduzetnici su okarakterisani na drugi način, kao ljudi sa kreativnošću i vizijom, koji svoje snove pretvaraju u realnost.
• Pogrešno je poistovećivanje preduzetnika sa vlasnicima malih firmi ukoliko nemaju navedene karakteristike.

Naime…

• Nema ništa loše u tome biti privatnik, ili voditi samostalnu radnju!
• Razlika je u pitanju ambicije i konačnog cilja
• U Americi, ako ste privatnik obućar, prevodilac, samostalni umetnik, advokat, lekar, vodite mesaru i to je sve što želite da radite, velika većina ljudi vam neće reći da ste «entrepreneur» – preduzetnik. Reći će pre: privatnik (sole proprietor) ili vlasnik male radnje (small business owner).

• Pod preduzetnikom se misli nešto malo više. Npr. ako imate ideju (sanjate) da napravite seriju mesara, obućarskih radnji, stomatoloških ordinacija, i radite na tome.
• Tim idejama dobijate taj neopipljivi kvalitet čoveka koji razmišlja o tržištu i pronalazi nove, bolje, efikasnije načine da zadovolji potrebe tog tržišta.
• Da promeni i unapredi stvari. Da preduzme nešto novo na tržištu. To je preduzetnik.

• Preduzetnici su pokretači i osnovni nosioci promena i napretka ekonomije nekog društva.
• Svako društvo ih ima i predstavljaju 5 do 10% populacije. Oni su motor promene, inovacija, efikasnosti i konkurentnosti jedne ekonomije.

„Ukoliko mrzite dugove, ne volite da imate partnere, stalo Vam je do mišljenja drugih i potrebno Vam je osam sati sna, zaboravite na posao preduzetnika!“ – Leo B. Helzel 

Vrste preduzetništva po svrsi postojanja

• Ekonomsko (ili poslovno) preduzetništvo – kada se govori o preduzetništvu, najčešće se misli upravo na ovu vrstu preduzetništva.
• Ono je u privatnom vlasništvu i glavni cilj je profit.
• Socijalno preduzetništvo – (društveno preduzetništvo), koristi preduzetničke aktivnosti u cilju stvaranja društvene koristi. Obično se vodi u cilju finansiranja društveno korisnih projekata i teži se njihovoj finansijskoj samoodrživosti i samim tim i samostalnosti. Uglavnom se misli na delatnost neprofitnih organizacija, ali se u ovu kategoriju mogu svrstati i delatnosti profitnih organizacija, dokle god je ono usmereno rešavanju nekog društvenog problema i u cilju opšteg dobra
• U EU svaki 11-ti zaposleni je u Socijalnom preduzeću i ona čine 10% od svih MSPP
• Kod nas još uvek Zakon je u predlogu i nije usvojen iako neka socijalna preduzeća već dugi niz godina posluju…
• Javno preduzetništvo – vode je javne institucije i organizacije u cilju ekonomičnije i uspešnije proizvodnje javnih dobara ili pružanja javnih usluga.
• Tu se često javlja partnerstvo javnog i privatnog sektora i ta saradnja se pokazala daleko efikasnija od tradicionalnog pristupa

Intrapreneurship – karakteristika Y generacije

• Noviji termin
• Karakteristično za generaciju Y “Millennials” – “digital natives” ili Milenijumska generacija/ WhY Generation
• Intrapreneurship vodi ka entrepreneurship
• Pripadnici generacije Y smatraju se najobrazovanijom do sada (kompjuterska pismenost), najumreženijom, generacijom koja više polaže na uslove i intelektualne izazove posla u odnosu na zaradu, traži „nestandardne“ slobode u smislu sedenja na poslu i zadatog radnog vremena (ne trpi oba), više ceni male kompanije nego velike konglomerate i sporazumeva se – od običnog ćaskanja do rukovođenja globalnim protestima – nezavršenim rečenicama nalik na sms poruke.

Uticaj godina na pokretanje sopstvenog posla

• Godine mogu imati izuzetan uticaj na pokretanje posla, i mogu se interpretirati i kao prednost i kao mana.
• Sa godinama se ljudi menjaju, menjaju se njihovi stavovi, znanja i sposobnosti, stiče se iskustvo, dok se sa druge strane obaveze i odgovornosti povećavaju, a sa njima se smanjuje količina slobodnog vremena.

 Prednost mladih

• Energija – Pokretanje posla zahteva mnogo energije i entuzijazma koji se mnogo jače ispoljava kod mladih ambicioznih ljudi.
• Slobodno vreme – Takođe, pokretanje i vođenje posla zahteva puno vremena i odricanja. Mladi ljudi bez porodica i dece mogu da posvete mnogo više vremena svom preduzetničkom poduhvatu nego što bi to mogao neko sa redovnim poslom, jednim ili dvoje dece i raznim drugim obavezama sa kojima se mladi još uvek ne nose.
• Oporavak posle neuspeha – Retko je prvi poslovni pokušaj uspešan. Naravno da je mladima lakše da nakon eventualnog neuspeha, iznova pokušaju.
• Lakše im je samim tim što od njih niko ne zavisi i eventualno potrošen novac biće njihov lični.
• To se ne može reći za ljude sa porodicom i decom.
• Samim tim su mladi spremniji da rizikuju.

„Open Minded” – Mladi ljudi su otvoreniji za nove ideje i skloniji kreativnom mišljenju, spremni za promene, za razliku od ljudi koji su već u korporativnim vodama, naviknuti na sigurnost i konstantnost.

Potencijal za učenje – Ukoliko se posao započne oko 25-e godine, iskustvo koje se stekne do 30 godina je vrlo verovatno znatno veće nego iskustvo 30-godišnjaka koji do tada nije ni pokušao da započne posao.

Prednost starijih

• Novac – Važna prednost u odnostu na mlade je novac, koji može biti prikupljen i kasnije uložen u pokretanje i razvoj posla.
• Poznanstva – Mladi koji pokrenu posao u dvadesetim, nemaju dovoljno poznanstava sa ljudima iz poslovnog sveta. Nasuprot, ljudi u tridesetim i četrdesetim radeći za različite kompanije i korporacije ili ličnim poznanstvima stvaraju značajnu prednost. Poznanstva im omogućavaju jednostavnije umrežavanje, saradnju, itd.
• Iskustvo – Iskustvo u poslovnom svetu može uštedeti mnogo vremena i novca. Mnogi procesi i procedure su standardne i postoje u mnogim kompanijama i iste se mogu primeniti i u sopstvenom poslu.
• Strpljenje – Stariji su strpljiviji od mladih i gledaju na posao i deluju dugoročno, za razliku od mladih koji uglavnom očekuju brze rezultate što na duge staze može biti pogubno za opstanak posla.

Osobine preduzetnika

• posedovanje vizije,
• posedovanje misije,
• optimiziam i motiv za postignućem,
• inicijativa i inovativnost,
• dinamika i smelost,
• upornost i prihvatanje odgovornosti,
• sposobnost planiranja i donošenja odluka.

Vizija

Gde se sada nalazimo?

Gde želimo da idemo (budemo)?

Misija

• Kratka i jasna izjava o razlozima ulaska u biznis, kreiranju organizacije, njene uloge, funkcije koju želi da ispuni, osnovnog kruga potrošača i metoda pomoću kojih će se ostvariti postavljeni ciljevi.
• NOKIA – “Connecting people.”,
• Ritz Carlton hoteli – “Mi smo dame i gospoda koji služimo damama i gospodi.”

Pesimisti

1. očekuju loše

2. ne razmišljaju u datoj situaciji šta mogu učiniti

3. bez jasnog cilja

4. prave planove za akciju sa stavom „jadan ja“

5. usmerene misli na osećanja depresije i napetosti

Realni optimisti

• Preduzetnik promoviše realni optimizam, a ne onaj koji “slepo vodi u propast”.
• Preduzetnik mora da bude realan: mora da uskladi ambicije i mogućnosti.
• Realnost je važna kada se postavljaju ciljevi i rokovi. Loši su oni preduzetnici koji ne drže reč.
• Često senzacionalistički projekti propadaju jer nisu realni i ostvarivi.

Dinamika i smelost

Biznis treba planirati, ali istovremeno i činiti neophodne korekcije nakon svake veće promene u okruženju, kako bi joj se što bolje prilagodio.

Preduzetnik mora neprestano rizikovati, predviđati i ono što se smatra teško predvidivim!

Upornost i prihvatanje odgovornosti

Walt Disney je bio otpušten sa novinarskog posla zbog NEMAŠTOVITOSTI!

Pre nego što je uspeo da izgradi Diznilend pošlo mu je za rukom da čak nekoliko puta bankrotira..

Ajnštajn nije progovorio do svoje četvrte godine. Učitelj ga je opisivao kao mentalno sporog i nedruštvenog..

Učitelji Tomasa Edisona su govorili da je preglup da bi išta naučio. Pa ipak, izumeo je sijalicu (nakon 1.500 neuspešnih pokušaja)

Sposobnost planiranja i donošenja odluka

PREDUZETNICI NISU KOCKARI!

Poslovni koncept za pristup tržištu mora biti odlučan i uverljiv!

Planiranje se mora bazirati na ostvarivim pretpostavkama i činjenicama.

Preduzetnik upravlja rizikom (kalkulisani rizik).

Preduzetnik nije kockar već, naprotiv isključuju svaki mogući rizik koji vodi u propast firme.

Dobar preduzetnik definiše nivo prihvatljivog rizika – šta dobija, a šta gubi ako rizikuje.

Svako ima svoj nivo tolerancije na rizik.

Motivacija

• Na stazu preduzetništva možete „nabasati“ na različite načine:
• Velika ideja koja vas ne napušta,
• Nedostatak na tržištu koji ste primetili kao klijent,
• Duboka želja da se bude kapetan svog „broda“,
• Nesretna okolnost,
• Neočekivani događaji – dobra prilika,
• Dosada, status quo, videli ste od drugih da mogu …

NE MORATE BITI JEDINI (PRVI), ALI MORATE BITI JEDINSTVENI

Preduzetništvo u Srbiji

• 318.540 MSPP – 99,8% …
• 814.585  zaposlenih,
• 65,3% prihoda
• 33% BDP.
• Broj preduzeća koje vode žene u Srbiji je u stalnom porastu u poslednjih nekoliko godina. (25%; u EU 35%).
• U 17% kompanija žene su istovremeno i vlasnice i direktorke. Ali…
• Žene počinju sa sopstvenim poslom mnogo kasnije nego muškarci
• Najčešće biraju jednostavne pravne forme (99% kompanija koje vode žene imaju manje od 10 zaposlenih)
• Tržište im je lokalno
• Procenat gašenja firmi je veći nego kod muškaraca (47% vs 38%)
• Samo 13% žena u Srbiji ima vlasništvo nad nekretninom
• Prosečna žena preduzetnica u Srbiji ima 42 godine
• Završile su srednju školu
• Udate su
• Motiv: ekonomska nužnost (cca. 70%)

Prepreke koje utiču na pokretanje posla

• Društveni i kulturni uticaj
• Preduzetničko obrazovanje
• Pristup izvorima finansiranja
• Pravni i administrativni okviri
• Podrška, mentoring
• Poslovno okruženje (korupcija i sl.)

Preduzetništvo se može definisati

Kao proces u čijoj osnovi se nalaze:

• Kreiranje i definisanje biznis ideje (bazirano na analizi ličnih kvaliteta i mogućnosti spoznaje određene šanse na tržištu)
• Ocena opravdanosti biznis ideje (kroz izradu biznis plana)
• Realizacija biznis ideje i upravljanje biznisom
• Stalna procena potencijalno novih šansi i potreba za promenama

Analiza i vrednovanje ideja

• motivacija X znanje X uslovi = USPEH
• nagrada preduzetniku za preuzeti rizik = PROFIT

Da bi se došlo do dobre biznis ideje potrebno je odgovoriti na sledeća pitanja:

• koje poslove stvarno volite da radite?
• koje zanimanje ili posao za vas predstavlja izazov?
• kako volite da provodite slobodno vreme?
• o čemu posedujete najšire znanje?
• šta bi u starosti voleli da iza sebe vidite kao vaš poslovni rezultat?

Analiza preduslova za realizaciju odabrane ideje pre izrade biznis plana

Postavite sebi osnovna pitanja u vezi vašeg budućeg biznisa:

1. Da li mogu SAM da obavljam sve glavne funkcije u budućem poslu – vlasnika, menadžera, radnika, tehnologa…?

Ako ne, da li mogu da pronađem odgovarajućeg menadžera, radnike i tehnologa?

2. Šta znam o tržištu?

• Da li je lokalno ili šire,
• Ko su potencijalni kupci,
• Ko čini konkurenciju,
• Šta su moje prednosti,
• Kakva su kretanja na tržištu,
• Da li mogu da obezbedim sirovine . . .

3. Kakva je tehnologija proizvodnje?

• Kako će izgledati proces proizvodnje od prve do poslednje faze,
• Koliki će (otprilike, prosečno) biti obim proizvodnje,
• Koju opremu posedujem i da li mogu da nabavim nedostajuću,
• Da li posedujem objekat gde ću raditi, da li ga mogu iznajmiti ili izgraditi . . .

4. Da li poznajem finansijski aspekt posla?

• Koliko treba da uložim u posao,
• Kako ću obezbediti potrebna sredstva,
• Kako će lokacija objekta uticati na troškove transporta sirovina i gotovih proizvoda,
• Kakav je odnos proizvodne cene i cene sirovina,
• Da li se može očekivati profitno poslovanje . . .

Kako iskoristiti podatke iz prethodnih analiza

Podaci dobijeni iz ovih analiza pokazuju preduzetniku početnu šansu za uspeh u biznisu u odnosu na biznis ideje koje je razmatrao.

Moguća rešenja:

1. Razrada odabrane ideje kroz biznis plan
2. Promena biznis ideje odn. eliminisanje ideja koje nemaju profitni potencijal i šansu za realizaciju.

I na kraju…

• Preduzetnici nemaju uvek sve ove osobine;
• Za uspešno vođenje posla nisu potrebne baš sve nabrojane osobine, u samom startu – neke se mogu i razviti kroz posao;
• Ako ipak odlučite da preduzetništvo nije za vas, zapamtite – odluka nije trenutak nego proces, i zato:
• Ostavite vrata otvorena!

PODRŠKA EVROPSKE UNIJE AKTIVNOM UKLJUČIVANJU MLADIH

 Sva dokumenta, informacije, materijale i fotografije možete preuzeti na zvaničnoj internet prezentaciji Youth Inclusion projekta @www.ukljucivanjemladih.rs

Pitanja i pomoć  

Lazar Doroškov

Key expert, Youth Inclusion

+381 60 5670890

E-mail: ldoroskov@gmail.com

www.ukljucivanjemladih.rs